Bradate perunike
Ako su dalije baštenske dive, onda su perunike aristokrate.
Razmišljala sam o čemu da vam pišem ovog maja (koji je već proleteo), a sve vreme mi je bilo pred nosom doslovno. U vazi mi stoje perunike, i svaki put kada se vazduh uskomeša, taj miris me zaustavi u mestu da duboko udahnem.
Sada već teško da mogu zamisliti maj bez perunika u bašti. Iščekivanje tog kratkog, ali raskošnog perioda je prava poslastica za čula. Boje koje se prelivaju na svilenim laticama, i taj miris koji nije u prvom planu, ali kada ga primetite teško se zaboravlja.
Miris perunike razlikuje se od sorte do sorte. Moj omiljeni je voćkast, sa citrusnim notama, i podseća me na neki osvežavajući desert. Kod nekih sorti prepoznaje se miris ljubičice, pudera ili miris zrelog grožđa, barem tako kažu internet izvori, ali ja nisam uspela da osetim te note.
Miris cveta vs. miris parfema (orris root)
Upravo taj neuhvatljivi, eterični kvalitet je ono što parfemski svet pokušava da zarobi u bočici. Orris root, prah dobijen iz pažljivo osušenih rizoma irisa, mora da zri godinama da bi razvio svoj karakter. U parfemu više ne podseća na cvet, već se koristi kao bazna nota – daje parfemu kremast, baršunast, suptilno slatkast ton.
Prisutan je u parfemima poput Chanel No. 19, Prada Infusion d’Iris i Acqua di Parma Iris Nobile. Iako volim lepe mirise, nisam preterani ljubitelj parfema – ali baš bih volela da ih pomirišem uživo, iz radoznalosti.
Danas je orris jedan od najskupljih sastojaka: za 1 kg orris koncentrata, potrebna je tona rizoma i 3–5 godina zrenja.
Gajenje i razmnožavanje bradatih perunika
Perunike nisu uopste zahtevne, ali su specifične po tome šta vole, a to je puno sunca, barem 6 sati direktnog sunca dnevno, dok će u senci slabije cvetati, i propusno zemljište. Ako vam je zemljište teško i glineno, rešenje su uzvišene gredice ili saksije, ili ako vam teren ima neku kosinu onda je to idealno mesto za njih. Rizomi se sade plitko, okrenuti ka suncu, sa gornjom stranom delimično iznad zemlje - mogli bi reći da vole da se sunčaju.
Pro Tip
Kada sadite perunike, imajte u vidu da će nove rizome stvarati sa obe strane, a sam rizom raste prema nazad- računajte na to kada im ostavljate mesta za rast. Iza kraja sa listovima ostavite mesta za rast.
Ne zahtevaju mnogo vode – umereno zalivanje, naročito nakon sadnje. Vole propusno i siromašno zemljište. Što ne znači da im ne prija ponekad prehrana, ali važno je znati kada i čime ih prihranjivati – jer preterivanje, naročito sa azotom, može dovesti do bujnog lišća na račun cvetanja, pa čak i do truleži rizoma.
Idealni odnos NPK je 5-10-10 ili 6-10-10, ili slično (npr. 10-20-20 u manjim dozama) u rano proleće – kada nova vegetacija tek počinje i neposredno nakon cvetanja – da bi biljke sakupile energiju i ojačale rizome za sledeću sezonu.
Najlakše ih je razmnožiti deljenjem rizoma, najbolje svakih 3–5 godina (posle cvetanja). Idealno vreme za sadnju i presađivanje je u kasno leto (jul–septembar), biljke tada imaju vremena da formiraju koren do zime.
Hibridizacija
U svetu bradatih perunika, hibridizacija je prava umetnost. Svaka biljka iz semena je jedinstvena – čak i ako ima iste roditelje. Zahvaljujući strpljivim hibridizerima danas su nam dostupne sorte sa talasastim, čipkastim rubovima i dugim, visećim „bradama“ u kontrastnim bojama, sa raznim efekatima ( kao na primer luminata - svetle žilice na laticama). Danas postoji na hiljade sorti perunika, koje se razlikuju po boji, veličini, obliku i vremenu cvetanja (neke čak i ponavljaju cvetanje).
Kombinacije u bašti
Važno je birati biljke koje dele iste potrebe - sunčan položaj i dobro drenirano tlo. Takođe, pošto perunike cvetaju relativno kratko (maj–početak juna), dobro ih je kombinovati sa biljkama koje cvetaju pre ili posle njih.
Preklapaju se u cvetanju (maj):
Alijumi (ukrasni luk)
Makovi (Papaver orientale)
Salvia namorosa
Nepeta (macina trava)
Karanfilići
Geranium
Posle perunika (jun–jul):
Ehinacea (Rudbekija)
Perovskia (ruska žalfija)
Lavanda
Santolina
Sedumi
Hemerokalisi
Tritoma (Kniphofia uvaria)
Cvetovi su naravno, lepi, ali pravi efekat u leji s perunikama postiže se pažljivim balansiranjem formi, tekstura i visina biljaka.
Uz strogu i uspravnu formu lišća perunika lepo se kombinuju biljke koje unose kontrast – poput mekih, svilenkastih „zekinih ušiju“ (Stachys byzantina), nepete ili seduma. Dobar izbor su i ukrasne trave poput Festuca glauca i Pennisetum alopecuroides.
Ako želite da dodatno naglasite vertikalne linije, dodajte Salvia nemorosa ili tritomu. Za razbijanje dominacije sličnih oblika i dodavanje dinamike, posadite perunike uz biljke drugačije forme, kao što su ehinacea, orijentalni makovi ili ukrasni lukovi (Allium).
Mogla bih da dodam još desetine fotografija, ali za sada ću stati ovde. Nadam se da ste uživali u ovom malom putovanju kroz svet perunika, i da će vas makar jedna od njih inspirisati da je posadite u svojoj bašti – ako ne zbog raskoši boja, onda zbog tog nezaboravnog mirisa.
Imate li i vi perunike u svojoj bašti? Ili ste tek u fazi zaljubljivanja? Pišite mi u komentarima